Флов: Авантура дружења у суочавању са недаћама

Задивљујуће и емотивно приповедање летонске анимације Флов дирнуло је подједнако децу, екологе и страствене љубитеље мачака од свог првобитног објављивања у августу 2024. Од очаравајуће анимације лишћара до дивних снимака набујале воде, гледаоци су позвани да уживају у прелепој анимацији чији нас упечатљив оглас прати дивна анимација. са својим јединственим карактеристикама и цветајућим везама. Очарала ме је тиха лепота филма, недостатком дијалога који не инхибира снагу његове поруке, већ је појачава. Животиње ни на који начин нису антропоморфизоване, што је карактеристика коју су многи критичари коментарисали. Представа је истинита, док у исто време даје публици прилику да се повеже са атрибутима ових створења.

Ниједан тренутак није изгубљен у времену од сат и по; свака размена и акција делују као сарадња у изношењу порука које овај филм жели да предложи. Усамљена црна мачка је наш главни лик, а интеракције претње, великодушности или једноставно формирања дружења ове мачке покрећу причу. Упознајемо безбрижну капибару, материјалистичког лемура, љубазног пса и самопожртвовну птицу, као и друге животиње чије је животе искоренила поплава која је захватила пејзаж.

Поплава која тера ове невероватне пратиоце у водену одисеју типа Живот Пи делује као симбол значајне промене. Катастрофа која потопи станишта ових животиња мења њихове животе на изузетан начин. Прво, наша усамљена црна мачка постаје не тако усамљена; посматрамо његово станиште, пребивалиште које је изградио човек са много уметничких приказа наше мачке, од малих цртежа до масивне недовршене скулптуре на коју видимо како се пење у покушају да побегне од воденог цунамија који се диже. Усамљеност мачке један је од најемотивнијих аспеката филма, као и бојазан да верује својим пријатељима. Чини се да је мачка пронашла утеху у самоћи коју чува, након што је, можемо претпоставити, њен људски пратилац неко време био одсутан. Филм приказује стрепњу ове мачке и евентуално прихватање у стварању нових веза, а можда и поруку туге и процеса наставка живота након губитка. Мачји страх од промене Зилбалодис показује кроз свој страх од воде, са којим се на крају суочава и савладава.

Везе које се формирају кроз филм су јединствене и неочекиване, јер животиње које уче да зависе једна од друге за преживљавање и дружење имају тако мало заједничког. Ликови пса, лемура и птице, сви одвојени од својих природних група, бирају аутентичност и обзирност над физичком сличношћу коју деле са својом врстом. Ово је најснажнија порука филма: да је након трагедије уједињење са онима који су другачији од нас интегрално и да тежњи за оригиналношћу треба водити рачуна о мишљењу већине. Чини се да се изразито различите карактеристике животиња у почетку супротстављају једна другој, међутим сцена спасавања капибаре при крају филма сугерише да различите снаге животиња функционишу – сведочанство о симбиотичким односима.

Понављајући мотив зрцалних слика или одраза сугерише важност правог идентитета животиња у односу једне на другу. Огледало које се држи у руци постављено је у центар чамца којим животиње управљају, и представља централну слику, са фасцинацијом која га окружује, све док га не сломи бучни и неосетљиви чопор паса. Почетна слика мачке која зури у свој одраз сугерише да ће идентитет и усамљеност бити централна порука филма, са сликом у огледалу на крају, преостале четири животиње које буље у себе, задовољне својим новооткривеним друштвом. Њихове рефлексије једна поред друге заиста истичу њихове разлике, али су и даље уједињене.